Главна страна
Сјајан чланак

Фалкон 9 v1.1 (енгл. Falcon 9 v1.1) друга је по реду верзија породице ракета-носача Фалкон 9. Развијена је у периоду 2010—2013. године, а први успешан лет догодио се 29. септембра 2013. године из вб. Ванденберг. Ракету је пројектовала и направила компанија Спејс екс, са седиштем у Хоторну (Калифорнија, САД). Верзија 1.1 ушла је у употребу након пензионисања претходне, прве верзије ракете 1. марта 2013. године и коришћена је све до последњег лета у јануару 2016. Тренутно је Фалкон 9 v1.1 FT једина активна верзија из породице ракета-носача Фалкон 9.
Фалкон 9 v1.1 представља потпуно нови пројекат, а у односу на претходну верзију Фалкон 9 v1.0 производи за 69 % више потиска и за исто толико има већу масу при полетању. Ракета је пројектована са два степена, а оба као погонско гориво за моторе користе течни кисеоник и РП-1. Носивост ракете-носача је 13.150 килограма у НЗо и 4.850 килограма у геостационарну орбиту, што је ставља у средњу категорију ракета-носача. Модификована верзија v1.1 се од априла 2014. године — у комбинацији са капсулом за снабдевање Драгон — користила за снабдевање залихама Међународне свемирске станице, а у склопу уговора који је агенција Наса потписала са компанијом Спејс екс. За лансирања ка МСС тренутно се користи верзија v1.1 FT. Ракета-носач је од почетка пројектована да до МСС у орбиту може да понесе и верзију ове капсуле за превоз астронаута — Драгон V2. Капсула је оперативна у периоду 6. маја 2015. — 5. јуна 2023. године (CRS-35 планиран 2022. за 2026. год.).
Добар чланак

Михај Храбри (рум. Mihai Bravu или Mihai Viteazul; Орасул де Флоци, 1558 — Кампија Турзији, 9. август 1601) је био кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600). У српској историографији јавља се и под именом Михаило Храбри. У 19. веку Румуни су га прогласили националним херојем јер је први пут у историји Румуније накратко објединио Влашку, Молдавију и Трансилванију у персоналну унију. Себе је именовао „господаром Влашке, Трансилваније и целе Молдавије”.
За време његове владавине, која се поклапа с Дугим ратом, поменуте три кнежевине образовале су територију данашње Румуније и Републике Молдавије, у којој је владао по први пут румунски вођа. Унија је трајала свега шест месеци. Какогод, Михај Храбри је проглашен једним од највећих румунских националних хероја. У војсци Михаја Храброг, поред Румуна и Мађара било је и доста Срба, од којих су најважнији били: жупан Никола, „командант знатног одреда коњице”, који се истакао у неколико битака; војвода Дели Марко, који је у биткама за уједињење румунских земаља предводио одред од хиљаду коњаника; Ђорђе Сланкаменац, који је заједно са Савом Темишварцем — те са својих две хиљаде војника — као крајовски бан учествовао у неколико битака; легендарни капетан Старина Новак, којег Румуни славе и као Баба Новак (рум. Baba Novac) и др.
Изабрани списак

Овај списак садржи све шетње свемиром спроведене од 12. маја 2000. до 22. октобра 2014. године, током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу.
Апсолутну већину шетњи свемиром реализовали су амерички и руски космонаути, уз учешће и сарадњу појединих француских, немачких, јапанских, канадских, кинеских и шведских космонаута.
Вести
- 6. август — ЦИК БиХ је донела одлуку о одузимању мандата председника Републике Српске Милораду Додику (на слици), на основу раније пресуде Суда БиХ.
- 1. август — Суд БиХ је у другостепеном поступку потврдио пресуду Милораду Додику, којом је осуђен на годину дана затвора и шест година губљења политичких права због неизвршавања одлука Високог представника за БиХ.
- 30. јул — Земљотрес јачине 8,8 степени на Рихтеровој скали је забележен у Тихом океану уз обалу Камчатке на Руском далеком истоку. Ово је шести најјачи земљтрес икада забележен. Јапан, Хаваји и Колумбија су издали наређења за евакуацију због цунамија, док је више држава стављено у приправност. У Русији је једна зграда лакше оштећена.
- 29. јул — Премијер Уједињеног Краљевства Кир Стармер најавио је да ће УК у септембру признати Палестину ако Израел не постигне договор о прекиду ватре, помогне хуманитарној ситуацији у Гази и обавеже се да ће учествовати у мировним преговорима који ће резултовати дводржавним решењем. Премијер Малте је најавио да ће Малта признати Палестину у септембру.
- 27. јул — Завршен Тур де Франс 2025. победом словеначког бициклисте Тадеја Погачара.
- 24. јул — Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признати Палестину.
- 23. јул — Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексији Западне обале.
На данашњи дан
- 955 — У бици на Лешком пољу, цар Светог римског царства Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи.
- 1519 — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света.
- 1628 — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања.
- 1792 — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду.
- 1809 — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније.
- 1904 — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата.
- 1913 — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.
Да ли сте знали?

- … да је електричну столицу изумео зубар?
- … да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
- … да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
- … да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
- … да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
- … да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?
- … да je последње слово додато енглеској абецеди било „Ј” (1524)?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 709.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 461.021 корисник отворио налог, а од тога су 2.104 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице