Главна страна
Сјајан чланак

Петар Лековић (Сврачково, код Пожеге, 23. новембар 1893 — Чемерно, код Гацка, 13. јун 1942) био је каменорезачки радник, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и први народни херој Југославије.
Као војник Српске војске учествовао је у Првом светском рату, током 1914. и 1915. године. Истицао се као храбар и способан борац, али је након рањавања био заробљен и остатак рата је провео у заробљеништву. Након завршетка рата, вратио се у родно место и изучио каменорезачки занат. У потрази за послом обилазио је многа места, углавном по западној Србији. Још у годинама, након рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије. Након 1938. године обновио је своје контакте са тада илегалном КПЈ и учествовао у неким њеним акцијама. Након окупације, 1941. године са тројицом својих синова ступио је у Ужички партизански одред и учествовао у устаничким акцијама. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизансих снага из Србије, марта 1942. године ступио је у Другу пролетерску ударну бригаду, у којој је био постављен за заменика команданта Првог ужичког батаљона. У борбама се истицао херојским подвизима, па је одлуком Врховног штаба НОП И ДВЈ, крајем марта 1942. године био проглашен за првог народног хероја Југославије.
Добар чланак

Иван Констатинович Ајвазовски (рус. Иван Константинович Айвазовский; Феодосија, 29. јул 1817 — Феодосија, 5. мај 1900) био је руски сликар. Највише је познат по својим сликама мора које заузимају више од половине његовог укупног уметничког стваралаштва.
Рођен у сиромашној јерменској породици. Његов таленат као сликара још у раном добу доноси му спонзорство и могућност да се школује прво у гимназији а после и Уметничкој школи у Санкт Петербургу, коју завршава освојивши за своје радове златну медаљу. Након освајања признања за своје слике пејзажа и отвореног мора, одлази да слика серију портрета мањих градова, пре него што одлази да пропутује Европу у потрази за новим искуствима. Касније слика радове приказујући морнарицу на отвореним морима што поздравља и прихвата тадашња руска морнарица. Такође слика и неколико радова везаних за Османско царство и султана, и те слике се данас налазе у турским музејима. Захваљујући свом дугом животу, Ајвазовски је посто најпрофитабилнији руски сликар свог доба. Реализовао је преко 6000 радова до своје смрти 1900, што га сврстава у најпродуктивније сликаре своје ере. Од сопствених средстава је за живота отворио уметничку школу и галерију у родном граду. Радови Ајвазовског су на аукцијама достизали цифру и до 3.200.000 долара, а његова интернационална репутација и данас расте. У Русији важи за веома популарног сликара.
Изабрани списак

Дискографија групе Nirvana, америчког гранџ бенда, састоји се од 3 студијска албума, 3 уживо албума, 4 компилације, 6 видео-албума, 2 ЕП-а, 2 бокс сета и 21 сингла.
Групу су основали гитариста Курт Кобејн и басиста Крист Новоселић, а бубњари су се често смењивали, а на том месту се најдуже задржао последњи бубњар Дејв Грол. Свој први студијски албум Bleach Nirvana је издала у сарадњи са издавачком кућом Sub Pop. Свој други студијски албум Nevermind постао је један од најпродаванијих алтернативних албума 1990-их. Трећи студијски албум In Utero је такође доживео велики успех иако није достигао број продатих копија као што је то био случај са Nevermind. Након Кобејнове смрти бенд је престао да постоји и неколико песама је издато постхумно што је проузроковало сукоб између осталих чланова бенда са Кобејновом удовицом Кортни Лав. Укупно гледано, бенд је продао око 27.600.000 албума у САД и преко 75.000.000 широм света.
Вести
- 24. јул — Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признати Палестину.
- 23. јул — Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексији Западне обале.
- 13. јул — Челси је освојио Светско клупско фудбалско првенство, победивши у финалу Пари Сен Жермен са 3 : 0.
- 13. јул — Ига Свјонтек и Јаник Синер су освојили титулу на Вимблдону у појединачној конкуренцији.
- 12. јул — Француска и Нова Каледонија су постигле договор о високом нивоу аутономије за Нову Каледонију, планираним оснивањем каледонске државе унутар Француске, као и давањем каледонског држављанства становницима острва.
- 5. јул — Контроверзни хрватски певач Марко Перковић Томпсон одржао је концерт пред око 000 људи на 500Загребачком хиподрому у ком су величане усташе и пронацистички поздрави.
- 13. јун — У раним јутарњим часовима, масовним ударима авијације по нуклеарним постројењима и војним становима, Израел је отпочео напад на Иран.
На данашњи дан
- 1014 — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војсци цара Самуила.
- 1148 — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата.
- 1900 — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I.
- 1954 — Књигу Дружина прстена, први део трилогије Господар прстенова Џ. Р. Р. Толкина, објавила је издавачка кућа Allen & Unwin.
- 1967 — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал (на слици), при чему је погинуло 130 људи.
- 1973 — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије.
- 1985 — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и са 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
Да ли сте знали?

- … да је грчка игра сиртаки настала 1964. године за потребе филма Грк Зорба?
- … да је Џејмс Бјукенан (на слици) једини амерички председник до сада који је био нежења?
- … да је до 1896. Мајами био село са 300 становника, а за нешто више од 100 година тај број се попео на око 404.000 у самом граду?
- … да је лик стрип јунака Корта Малтезеа рађен по лику глумца Берта Ланкастера?
- … да се фобија од дугих речи зове хипотомностросесквипедалиофобија?
- … да мачке у просеку спавају 15 часова дневно?
- … да су колачићи судбине креирани у САД?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 709.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 456.780 корисника отворило налог, а од тога је 2.066 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице